Завод за заштиту природе Србије у оквиру штандa Туристичке организације Србије, у хали бр. 4, представиће природна добра Србије. На инфо-пулту Завода посетиоци сајма имаће прилику да се упознају са природним вредностима наше земље и учествују у игри асоцијација, а као награду за победу добиће издања Завода о природи Србије, „Приручник за гљиваре“ и „Птице Пирота“.

The post На Сајму туризма представљамо природна добра Србије appeared first on Завод за заштиту природе Србије.

Изложба представља разноврсност и значај вилинских коњица који насељавају простор наше земље. Поставка полази од најранијих писаних помена ових инсеката у Кнежевини Србији, забележених средином XIX века, као и у првим радовима и теренским истраживањима наставника и ученика Друге београдске гимназије на тлу тадашње Краљевине Србије. Изложба, даље, осветљава улогу путописаца и раних истраживача, као и настанак првих научних радова посвећених овој изузетној групи инсеката, уз основне таксономске поделе и указане разлике међу групама.

Посетиоци изложбе имају прилику да се упознају са необичним карактеристикама и животним циклусом вилинских коњица као бића која се рађају из воде. Спектар боја и лепота „вилинскихˮ крила стоје у супротности са природом ових животиња, а то је да су искључиве грабљивице. Ови инсекти изванредно вешто и  хитро лете ловећи свој плен са највећим процентом успешности у животињском свету. Поред особености групе у погледу развоја, грађе тела, навика и избора станишта, поставка нам открива приче о појединим ретким врстама, као и новооткривеним врстама на територији Србије. Посебна пажња указана је њиховом понашању поред воде, а издваја се и сам чин парења у ком мужјак и женка у лету, формирајући копулациону петљу, заправо образују структуру у облику срца. Међу изложеним експонатима могу се видети ескалати егзувија, препарирани примерци одраслих вилинских коњица, као и детаљи чељусти њихових ларви увећаних уз помоћ бинокуларне лупе.

У оквиру изложбе публика може погледати и видео-рад „Крила над водомˮ, ауторке Јелене Ковачевић, који је настао у сарадњи са ентомологом Завода за заштиту природе Србије, Ацом Ђурђевићем, стручним сарадником на овој изложби. Поред разговора са ентомологом, видео прати и његова теренска истраживања на природним стаништима вилинских коњица. У појединим секвенцама појављује се и трогодишњи Гаврило Ђурђевић, као један од најмлађих ентомолога-ентузијаста у нашој земљи.

Изложбу можете посетити у периоду од 11. до 28. фебруара 2026. године у Галерији науке и тенике САНУ у Београду. Радно време Галерије је радним данима од 9 – 19 часова, као и суботом од 9 – 15 часова.

The post Изложба „Вилински коњици Србије“у Галерији науке и технике САНУ у Београду appeared first on Завод за заштиту природе Србије.

Стабло представља капитални примерак своје врсте по старости, будући да се процењује  да има око 400 година; и импозантним димензијама, са  висином од 18 метара и пречником стабла од 1,6 метара. Поред ових карактеристика, ипак „зуб временаˮ полако је почео да нагриза ово стабло.

Завод за заштиту природе је са управљачем, ЈКП „Медианаˮ Ниш преузео кораке како би се обезбедило и предупредило ломљење грана и пуцање стабла услед грандиозности и старости. У циљу очувања стабла реализоване су мере заштите, тј. постављање зглобно покретног држача, специјално пројектованог за ово стабло, којим су подупрти  стабло и гране.

Управљач, ЈКП „Медианаˮ из Ниша и фирма „Градитељи са југа 2020ˮ, на основу сагласности и услова заштите природе, које је издао Завод за организацију овог посла, поставили су специјалне држаче. Фирма „Градитељи са југа 2020ˮ извела је комплетне радове о свом трошку.  

Након завршетка радова, 5. фебруара, стручни сарадници Завода за заштиту природе Србије, на челу са в.д директора, Александром Дошлић, извршили су стручни надзор овог споменика природе.

Стабло пољског бреста Ulmus carpinifolia Gleditsch заштићено је као Споменик природе „Новоселски брест запис”, а Одлуку о заштити донела је Скупштина града Ниша 2003. године (бр. 06 – 52/2003 – 5/1 – 01, од 21.03.2003. године, „Службени лист града Ниша”, бр. 11/03, у режиму заштите III (трећег) степена), док је за управљача одређено Јавно комунално предузеће „Медиана” Ниш. Они данас у заједници са Црквеним одбором и месним парохом, Владаном Радуловићем брину о овом стаблу и светињи.

The post Спроведене мере заштите стабла пољског бреста у Новом селу код Ниша appeared first on Завод за заштиту природе Србије.

Представници Завода за заштиту природе Србије учествовали су у две тематске целине. Издања Завода, укључујући и едукативне постере, презентовала је Наташа Панић, шеф Одсека за образовно-издавачку делатност и комуникације. Са свим издањима крушевљани су могли да се упознају током дводневне изложбе, 5. и 6. фебруара.

Студију заштите Парка природе „Велики Јастребац“ представила је Мила Ристић, шеф Одсека за предеоне вредности Завода. У презентацији су истакнуте темељне вредности овог природног добра. Главна међу њима је распрострањеност састојина шума планинског јавора, већином прашумског типа, по чему је Велики Јастребац јединствен међу планинама у Србији. Планински јавор је, уз ловоролисни јеремичак, строго заштићена дрвенаста врста у Србији, а која се може наћи у дендрофлори Великог Јастрепца, уз 10 врсти из категорије заштићених. Значај Парка природе „Велики Јастребац“ се огледа и у рефугијалном карактеру шума, који шуме овог подручја имају за врсте којих је у Републици Србији све мање попут орла кликташа, планинског детлића, црне и сиве жуне…

Поред Завода за заштиту природе Србије, презентацију су имали и представници ЈП „Србијашуме“, као управљачи Парка природе „Велики Јастребац“. Они су представили изазове са којима се суочавају као управљачи, са акцентом на очување строго заштићених и заштићених врста риба и њихових станишта на територији Парка природе „Велики Јастребац“.

The post О заштити Парка природе „Велики Јастребац“ appeared first on Завод за заштиту природе Србије.

Активности у истраживању природе Свете горе и Хиландара, у поздравној речи, Пријепољцима је представио мр Данко Јовић, руководилац Канцеларије Завода у Нишу и изразио захвалност организаторима на могућности да се представе резултати истраживања простора нетакнуте природе какав је посед манастира Хиландара и Света Гора Атонска у целини, што је и био разлог да се детаљно проуче природне вредности овог вековима чуваног простора. Овом прилоком истакао је и да се ове године очекује објављивање пете монографије у оквиру едиције, под називом „Географија Хиландара и Свете гореˮ, у саиздаваштву са Географским факултетом Универзитета у Београду и Географским институтом „Јован Цвијићˮ, Српске академије наука и уметности. Нагласио је и да су у току истраживања фауне вода Хиландара, у којима су спремност за стручну и техничку подршку исказали представници Института за биологију мора Црне Горе у Котору и Националног  института  за биологију Словеније – Станице за биологију мора у Пирану. Уједно је нагласио вредност природе на простору општине Пријепоље, која чува заштићена подручја од националног значаја, специјални резерват природе „Клисура реке Милешевкеˮ, споменик природе „Слапови Сопотницеˮ, као и пределе изузетних одлика „Камена гораˮ и „Озрен Јадовникˮ.

На промоцији едиције, акценат је стављен на приказ фотомонографије „Природна баштина Хиландара и Свете Гореˮ, коју је представио уредник, др Ненад Секулић, као и на приказ књиге „Птице Свете Горе и Хиландараˮ, о којој је говорио уредник, Милош Радаковић.

The post Представљена истраживања и едиција књига о природи Хиландара и Свете Горе appeared first on Завод за заштиту природе Србије.

За светски дан образовања за животну средину одређен је 26. јануар, када је у Стокхолму 1972. године одржана прва конференција УН о животној средини, на којој је усвојена Декларација којом се наглашава потреба образовања о заштити животне средине. Три године касније, у Београду, на Међународном семинару о образовању о заштити животне средине донета је Београдска повеља, документ који поставља циљеве и основне смернице програма образовања о животној средини на глобалном нивоу.

Поводом Светског дана образовања о заштити животне средине, Завод је реализовао тематска предавања за студенте треће године Шумарског и прве године Географског факултета, Универзитета у Београду. Студентима је, током посете, представљен рад Завода, систем заштите природе у Србији, а организован је и вођени обилазак изложбене поставке Завода.

Сарадници Завода за заштиту природе Србије, на Дан образовања о заштити животне средине, 26. јануар, посетили су изложбу „Ватра, вода, земља и ваздух: симболичко читање експоната Музеја примењених уметностиˮ, аутора и кустоса Ане Самарџић, како би стекли увид у нове могућности интерактивног образовног рада о заштити животне средине и природе.

У склопу своје образовне делатности Завод за заштиту природе Србије, као комплементарну делатност, организује активности заштите природе, тематска предавања, трибине, семинаре, радионице и скупове. Основни мото ових образовних активности је да знања о вредностима и значају природе доприносе изграђивању навика еколошке одговорности,  тј. очувању природе. Учесници образовних активности су од актера у заштити природе (научна и стручна јавност, управљачи заштићених природних добара, локална самоуправа, невладине организације), преко предшколаца, основаца, средњошколаца, студената и њихових наставника, до локалне заједнице и најшире јавности.

Фото: Матија Поповић

Фото: Матија Поповић

The post Светски дан образовања o заштити животне средине appeared first on Завод за заштиту природе Србије.

У склопу радионице учесницима су представљени основни концепти, типови и дефиниције тресетишта/тресава. Указано је да је појам тресетишта широк концепт и да генерално обухвата тип станишта са акумулираним тресетом. Приказане су и биљне врсте које учествују у формирању тресета, пре свега бела маховина.

Посебно је истакнуто да је тренутно у току глобално мапирање тресетишта и да су највеће површине тропских тресава евидентиране у Индонезији. Сложеност у идентификацији тресава представља чињеница да различите државе и научне дисциплине примењују различите дефиниције тресета, које подразумевају различит удео суве мртве органске материје (у распону од 5% до преко 65%).

Мигуел Гералдес је указао на значај процене стања тресава, односно утврђивања да ли су очуване или деградиране. Наглашено је да деградиране тресаве треба да имају приоритет у заштити, јер су осетљивије и мање отпорне на различите факторе угрожавања. Процена је да је од 1700. године нестало близу 90% влажних станишта на планети Земљи.

Значајан део радионице био је посвећен различитим начинима анализе тресавске вегетације, као и типова тресета. Било је речи и о методологијама које су најпотребније за тресаве на територији Србије: инвертеризација и мапирање тресава, израда фитоценолошких снимака, процена доприноса тресава смањењу ефекта стаклене баште, процена водног режима, типологија тресета и заштита земљишта.

The post Онлајн радионица о тресави appeared first on Завод за заштиту природе Србије.

Друга акција збрињавања белоглавог супа догодила се у селу Доњи Стрњани, у општини Пријепоље, у границама заштићеног природног добра Предео изузетних одлика „Озрен – Јадовник“. Након обавештења од стране грађанина који је птицу пронашао, чланови удружења грађана „Јадовник – оаза нетакнуте природе“ изашли су на терен, преузели јединку и транспортовали је до ветеринарске амбуланте. Ветеринар је утврдио да птица нема видних повреда, али да је изгладнела. Због тога, препорука је била да се адекватно збрине, храни и што више мирује. Јединка је смештена у волијеру „Рехабилитационог центра за птице“ у Милошевом долу. Збринути белоглави суп је маркиран (прстенован) металним прстеном и пластичним маркером, који указују да је птица пореклом из Хрватске.

Ове акције представљају примере добре праксе у сарадњи институција за заштиту природе.

Белоглави суп је строго заштићена дивља врста у Србији. Ради се о једној од највећих птица која живи на територији Републике Србије са распоном крила до 2.80 метара и масом у просеку 8-10 kg. Представља врсту која свој плен никад не лови, већ користи лешеве животиња у природи или на уређеним хранилиштима специјализованим за ову и сличне врсте. Женка полаже само једно јаје годишње, на коме оба родитеља леже око 55 дана. Био је широко распрострањена и релативно бројна врста у Србији до почетка 20. века. После великих акција тровања вукова педесетих и шездестих година 20. века догодио се драматичан пад бројности супова, а најмањи број забележен је 1993. године, 13 парова. Од тада, захваљујући интензивним мерама које су предузеле институције за заштиту природе у Србији, као и управљачи заштићених природних добара и локалне заједнице, бројност белоглавог супа порасла је на преко 500 јединки. На основу свега реченог, јасно је колико су акције за очување сваке појединачне јединке, попут ових које се дешавају у Специјалном резервату природе „Клисура реке Трешњице“, Специјалном резервату природе „Увац“ и Пределу изузетних одлика „Озрен – Јадовник“ значајне.

Фото: Вјекослав Јоксимовић Удружење “Јадовник – оаза нетакнуте природе”, Пријепоље

The post Акције збрињавања два белоглава супа (Gyps fulvus) appeared first on Завод за заштиту природе Србије.

Презентације су обухватиле актуелна питања планирања газдовања шумама у Србији, са посебним освртом на законски и подзаконски оквир, примену нових методологија премера, класификацију стабала, утицај климатских промена, као и санацију шума оштећених елементарним непогодама. Посебно су истакнути примери штета од олујних ветрова у АП Војводини, утицај климе на шуме храста китњака, значај оморике као ендемичне врсте, као и примери природи блиског и адаптивног газдовања шумама.

Значајан део семинара био је посвећен вештачки подигнутим састојинама четинара у заштићеним природним добрима, о чему је говорио представник Завода за заштиту природе Србије Иван Вељовић, и њиховој улози у мелиорацији деградираних станишта. Истакнути су изазови у обнављању ових шума у заштићеним природним добрима због обима радова и ограничења у циљу заштите природе. Такође, указано је и на мере које је неопходно применити у овим састојинама у I степену заштите природе из разлога што нису дозвољене мере неге ових шума. Као предлог мера за газдовање вештачки подигнутим састојинама четинара, издвојена је неговање природне вегетације која се спонтано развила, са циљем форсирања природне сукцесије, што ће омогућити смањење површина за обнављање. Део семинара био је посвећен и питањима урбаног шумарства и његовој улози у одрживом развоју градова.

Учесници су указали на потребу унапређења постојећег законодавног оквира и јачања иновативних и интегрисаних приступа планирању газдовања шумама, уз бољу координацију између шумарства и заштите природе. Семинар је закључен дискусијом и предлогом тема за наредни период, у складу са савременим изазовима у шумарству.

The post 20. СЕМИНАР ИЗ ПЛАНИРАЊА ГАЗДОВАЊА appeared first on Завод за заштиту природе Србије.

Снимци Старе планине обићи ће свет и популаризовати ову нетакнуту природну лепоту. Парк природе „Стара планина“ у Србији има I категорију заштите тј. проглашена је подручјем од међународног, националног, односно изузетног значаја.

Завод за заштиту природе Србије подржао je организацију фотоконкурса за најлепшу фотографију и видео запис заштићеног подручjа “Вики воли земљу” у Србији.

Честитамо аутору Марку Декићу на великом успеху.

The post ПП „Стара планина“ – најбољи видео запис на светском конкурсу „Вики воли земљу“ appeared first on Завод за заштиту природе Србије.